Svi znamo koliko su fizička aktivnost i kretanje bitni za zdravlje. Međutim, šta se desi kada naši mišići i telo više nisu u stanju da nesmetano obavljaju ovu funkciju.

U tom slučaju kineziterapija i fizikalna terapija predstavljaju pravi spas.

Ukoliko niste sigurni u značenje ova dva pojma, ne brinite, objasnićemo vam sve što je potrebno da znate.

Fizikalna terapija je jedna od najstarijih vrsta medicinskog lečenja, datira još iz vremena starog Egipta, Grčke i Rima i ima za cilj da u što kraćem roku vrati pokretljivost, otkloni bol i omogući pacijentu oporavak.

Postoji mnogo različitih vrsta fizikalne terapije koje se primenjuju kod različitih stanja pacijenata, a kineziterapija je upravo jedna od njih.

Šta je kineziterapija?

Dakle, kineziterapija je sastavni deo fizikalne terapije i rehabilitacije. Potiče od grčke reči kinezis što znači pokret. U pitanju je dakle oblast fizikalne terapije koja koristi pokret kao metodu lečenja.

U zavisnosti od dijagnoze, određuje se program vežbi koje rade na aktiviranju određenih mišića kod kojih je prisutan problem. Kineziterapija može da se odnosi na jednu grupu mišića ili na više njih.

Kao deo fizikalne terapije predstavlja jedan od najbitnijih aspekata medicinske rehabilitacije.

Kada se primenjuje fizikalna terapija, a kada kineziterapija?

Glavna svrha fizikalne terapije je smanjivanje bola i poboljšavanje opšteg zdravstvenog stanja i kvaliteta života.
Fizikalna terapija poboljšava kvalitet života time što povećava pokretljivost kod čoveka. Bitno utiče na cirkulaciju tela, ubrzava metabolizam, pomaže pri zarastanju rana kod sportskih povreda, rehabilituje organizam nakon operacije itd.
S obzirom na to da je naš lokomotorni sistem poprilično složen, postoji mnoštvo problema koji svako od nas može da iskusi. Upravo zbog toga fizikalne terapije se primenjuju u zavisnosti od vaše vrste problema.

Različite vrste fizikalne terapije su:

  • kineziterapija,
  • elektroterapija,
  • laseroterapija,
  • termoterapija,
  • sonoterapija,
  • krioterapija,
  • mehanoterapija.

Kako bi se uspešno postavila dijagnoza, potrebno je proći određene testove. Ti testovi najčešće podrazumevaju posmatranje hoda i držanje tela, manuelno-mišićni test, brzinu refleksa, pokretljivost i fleksibilnost.
U nekim slučajevima potrebno je uraditi rendgen ili magnetnu rezonancu u zavisnosti od samog problema pacijenta.

Nakon uspostavljanja dijagnoze, fizioterapeut u zavisnosti od vašeg stanja i rezultata određuje pravu vrstu fizikalne terapije za vas.
Kineziterapija zauzima važnu ulogu kod rehabilitacije sportskih povreda.

Bitno je naglasiti još i da se kineziterapija primenjuje preventivno jer jača imuni sistem i ima pozitivan uticaj na psihološko stanje čoveka.

Koje sve vežbe obuhvata kineziterapija?

Kineziterapija obuhvata aktivne i pasivne vežbe. Aktivne vežbe zahtevaju voljnu mišićnu aktivnost, dok se pasivne vežbe rade sa pacijentima koji nisu u stanju da samostalno izvode aktivne pokrete.

Naravno, kineziterapija može i da se kombinuje sa drugim metodama fizikalne terapije radi uspešnije rehabilitacije.

Osnovni principi kineziterapije su vežbe koje rade na povećanju obima pokreta, vežbe snage i vežbe istezanja.

Ove vežbe imaju za cilj jačanje mišićno-skeletne strukture, smanjuju bol i povećavaju vaskularizaciju.

Kod starijih pacijenata principi kineziterapije mogu da se koriste radi same aktivnosti, dok se kod ostalih pacijenata primenjuju radi uklanjanja bola i vraćanja klijenta normalnim životnim aktivnostima.

U zavisnosti od stanja pacijenta koriste se:

  • aktivne potpomognute vežbe,
  • samostalne aktivne vežbe,
  • aktivne vežbe sa opterećenjem,
  • pasivne vežbe.

Aktivne potpomognute vežbe

Aktivne potpomognute vežbe se izvode u situacijama kada je pacijentu mišićna masa oslabljena i ne može da savlada opterećenje koje predstavlja gravitacija.

Pomaganja pri izvođenju vežbi mogu se izvesti na različite načine, na primer: pridržavanjem od strane terapeuta, korišćenjem suspenzije, izvođenjem vežbi u vodi itd.

Samostalne aktivne vežbe

Aktivne nepotpomognute vežbe predstavljaju glavni element kineziterapije. Koriste se kada je mišić pacijenta u stanju da izvede pokrete u potpunosti.

Aktivne vežbe sa opterećenjem

Ovakve vežbe se koriste kako bi se povećala snaga mišića. Cilj je pravilno primeniti maksimalno opterećenje kako bi se postiglo povećanje mišićne snage.

Kome se preporučuje fizikalna terapija?

Kineziterapija se preporučuje kod različitih ortopedskih problema poput preloma kostiju i sportskih povreda kao što su distenzija, uganuće, delimične ili potpune rupture ligamenta, kao i kod otoka i nakon udarca.

Preporučuje se pacijentima sa reumatološkim problemima poput gonatroze,

Pomaže kod napetosti i bola u mišićima, kod upale tkiva kao kod sindroma smrznutog ramena.

Takođe je veoma učinkovita kod neuroloških problema poput multipla skleroze, moždanog udara, mišićne distrofije.

Rezultati fizikalne terapije

Nakon kineziterapija očekuje se značajno poboljšanje funkcionalnosti mišića i zglobova ali i kardiovaskularnog i respiratornog sistema.

Takođe je bitno imati na umu da trajanje kineziterapije zavisi od slučaja do slučaja i da ponekad problem može biti rešen kroz samo nekoliko tretmana, a ponekad je za to potrebno više meseci.

Jačanje mišićno-skeletne strukture je proces koji traje, stoga je veoma bitno ne preskakati vežbe kako bi se postigli maksimalni rezultati.